za let si, dušo, stvorena...
igračka vjetrova
The Smiths
Blog
utorak, rujan 26, 2006


utisni
 
  svakom borom svog umornog dlana
   otisak zajedničkog jutra na moj obraz
    (duboka se riječna korita  smještaju u kutovima usana)
                     riječ poljubac traži … a prolije se poraz.
 
 uzmi
    
  tu iglu , sudbinom izoštrenu u  tupu bol,
   kroz ušicu  provuci fragmente ljubavi zacijeljene navikom –
     zašij izbrazdane tragove čekanja 
         ( jastuk se  već pretvara u sol)
              probuši opnu  ove  teške šutnje…  krikom.
 
 
 
 
al' dopusti mi…
 … kad  jednom  u grču ponos zgrabim noktima,
         a novo se jutro uz nas probudi bez sjaja,
     kad budemo sami a svatko u svojim snovima,
                      - zavezati čvor… na koncu našeg kraja.





augustin @ 22:51 |Komentiraj | Komentari: 23 | Prikaži komentare
 
Index.hr
Nema zapisa.